Dok interesovanje velikih investicionih fondova za digitalnu imovinu raste širom sveta, sve je primetnije i interesovanje građana Bosne i Hercegovine za kriptovalute.
Iako ne postoje zvanične statistike o broju korisnika ili ukupnom obimu trgovanja, dostupne procene pokazuju da između 25 i 30 hiljada građana BiH trenutno aktivno trguje na globalnim platformama kao što su Binance ili Coinbase, a ovaj broj je u stalnom porastu u poslednjoj godini.
Poslovanje i investicije
Branko Petrović je osnivač i direktor platforme ACX+, koja je jedan od regionalnih lidera u kripto industriji, posebno u segmentu primene kriptovaluta u poslovanju i investicijama.
Kako kaže u intervjuu za Raport, BiH i dalje zaostaje, čak i za regionalnim tržištem.
„Ako uzmemo u obzir tehnološki razvoj kriptovaluta, odnosno projekata zasnovanih na blokčejn tehnologiji, Bosna i Hercegovina se ne može previše pohvaliti u poređenju sa regionom, posebno Srbijom, gde imamo izuzetno razvijeno tržište posebno podržano regulativom, odnosno Zakonom o digitalnoj imovini Republike Srbije.
Međutim, moramo biti iskreni i reći da razlog nedovoljnog razvoja kriptovaluta u Bosni i Hercegovini nije samo zakon ili regulativa, već i nedovoljno obrazovanje i informisanost u vezi sa novim tehnologijama kao što su blokčejn i kriptovalute.
I dalje imamo mišljenje javnosti da su kriptovalute vrsta sive ekonomije i da su vrlo često povezane sa prevarama i drugim krivičnim delima kao što su pranje novca ili finansiranje terorizma.
Ovo je apsolutno netačno, štaviše, isti oblici kao što su prevara ili pranje novca su mnogo češći i znatno rasprostranjeniji kod fiat (običnog) novca, jer za razliku od kriptovaluta, fiat novac omogućava da se „izgubi trag“, dok to nije moguće kod kriptovaluta, što je opet vrsta zablude većine građana da je kriptovalute „nemoguće pratiti“, kaže Petrović.
Pravna regulativa je neujednačena u Bosni i Hercegovini.
„Već sam pomenuo regulativu koja je izuzetno zakasnela za EU i Srbiju, gde mi, kao ACX+ kompanija, svoje poslovanje zasnivamo samo na Zakonu o tržištu hartija od vrednosti Republike Srpske, koji je definisao šta su kriptovalute, tj. kako ih Zakon definiše kao virtuelne valute i ko može da rukuje njima, a njegovi podzakonski akti definišu kako i na koji način je moguće unositi evidencije privrednih subjekata vezanih za virtuelne valute.
Međutim, u odnosu na Federaciju Bosne i Hercegovine, Republika Srpska je napravila korak napred, ali taj korak nije dovoljan jer, recimo, upravo sada naša kompanija se sprema da izađe sa novim tehnološkim rešenjem koje će otvoriti potpuno novo poglavlje u investicijama u domaće kompanije, ali i organizacije koje nisu dovoljno dobro definisane pomenutim Zakonom.
Pored toga, registracija u evidencijama nije dovoljno dobar filter za zaštitu tržišta, kako krajnjih korisnika, tako i kompanija poput naše, jer ostavlja prostor za zloupotrebe gde se potencijalno mogu osnovati kompanije koje nisu tržišno orijentisane da bi počinile krivično delo i time dodatno potkopale poverenje u kriptovalute na domaćem tržištu, koje je već postojalo.“ potresen nekoliko primera, od kojih je posebnu medijsku pažnju dobio primer iz Unikreditbanke A.D. Banja Luka i kompanija Bitmajner Fabrika doo Gradiška“, naglašava on.
Prioritetni zadatak
Iako je jasno da se investitori suočavaju sa velikim izazovima za ove kompanije, potencijal postoji.
„Iako sam već napomenuo da regulativa ne prati tehnološki napredak, čak ni domaćih kompanija, svakako postoji potencijal za rast tržišta i omogućavanje dodatnih investicija u domaće kompanije, što će biti prioritetni zadatak za našu kompaniju i usluga kojom želimo pretežno da se bavimo, tj. omogućavanje investicija u domaće kompanije putem kriptovaluta.
Trenutno nema važnijih izazova, osim tihog stava bankarskog sektora, ali i institucija i njihovih procena da su kriptovalute visokorizična aktivnost do te mere da je poslovanje kripto platformi upitno.
Ne mogu reći da ovaj stav nije opravdan za period od pre nekoliko godina, s obzirom na to da se sve dešavalo u prethodnom periodu, dok danas ovaj stav ne bi trebalo da imaju banke ili institucije, jer je to samo znak nedovoljnog poznavanja ovog sektora, dok će istovremeno, od novembra ove godine, SWIFT omogućiti svim svojim članicama (preko 11.000 finansijskih institucija) da prenose vrednosti u kriptovalutama – tj. stabilnim koinima, naravno uz prethodno izvršene pripreme kao što je uvođenje novih tehnoloških standarda, ili inače kako Sjedinjene Američke Države…“ Amerika to radi sa svojim genijalnim činom“, kaže Petrović.
Kako kaže, potrebno je nastaviti edukaciju.
„Moramo nastaviti edukaciju pre svega finansijskog sektora i institucija, što smo i činili u više navrata, sve sa ciljem da ukažemo da strahovi i stavovi koje imaju više nisu opravdani i da ih treba posmatrati kao opšti nedostatak poznavanja savremene tehnologije i razumevanja pravca u kom ide finansijski sektor budućnosti“, kaže za izveštaj direktor ACX+ platforme.
