Kiša koja u Banjaluci neprekidno pada već nekoliko sati još jednom je ogolila sve slabosti gradske infrastrukture. Iako bi se očekivalo da najveći grad u Srpskoj ima funkcionalan kanalizacioni sistem, stvarnost je, nažalost, potpuno drugačija.
Zapušeni šahtovi, rupe na putu pune vode, jedva vidljivi pješački prelazi i potopljeni trotoari samo su dio problema s kojima se građani suočavaju gotovo svake kišne sedmice. Slike automobila koji doslovno plutaju ulicama, građana koji preskaču mini-jezera u pokušaju da dođu do posla ili škole i potpuno blokiranog saobraćaja postale su standard — a ne izuzetak.
Ono što dodatno iritira javnost jeste činjenica da su milioni maraka iz budžeta već godinama unazad izdvajani za “čišćenje” i “modernizaciju” kanalizacione mreže. Međutim, ono što se stvarno uradilo tim sredstvima ostaje nepoznanica. Transparentnost u trošenju novca gotovo da ne postoji, a efekti tih navodnih radova potpuno su nevidljivi — osim kad počne da pada kiša.
Svaka padavina, pa i ona blaža, postane test za gradske službe koji one redovno padaju. Građani opravdano postavljaju pitanje: kako je moguće da se problem zapušenih šahtova i loše odvodnje ne rješava godinama, iako je jasno da izaziva svakodnevne probleme i dodatne troškove, kako za Grad, tako i za same stanovnike?
Kiša u Banjaluci više nije samo vremenska pojava — postala je simbol institucionalne neodgovornosti i nemara prema osnovnim potrebama građana. A kada padavine prestanu, voda će se povući, ali pitanje o tome gdje je završio sav taj novac ostaje.
